Sead Ibrić

Сеад Ибрић, Београд (Sead Ibrić, Belgrade)

Пиротски зборник, бр. 46, 99-117

УДК: 930.2:003(497.11 Пирот)

DOI: 10.5937/pirotzbor2146099I

изворни рад / original work

Сажетак: Предмет овог рада су остаци исламских надгробних споменика – нишана, који се тренутно налазе у дворишту Музеја Понишавља у Пироту. Поред осталих експоната, овај музеј чува и четрнаест нишана или, већином, делова нишана, са натписима. Они потичу из периода турске владавине, која је у Пироту са краћим прекидима трајала од 1385/86. до 1877. године. Ови споменици су обрађени на начин да је најпре дата слика нишана, затим су приложене арабична и латинична транскрипција и превод текста на српски језик. Пре тога у раду је дат приказ садржаја текстова са наведених надгробних споменика, који, и поред тога што су углавном непотпуни, доносе неке податке и изразе, помоћу којих се може доћи до одређених закључака о томе ко су биле неке од истакнутих личности у Пироту у 18. и 19. веку и како су изгледали њихови надгробни споменици. Кључне речи: Пирот, Шехиркој, нишан, исламска епиграфика, Османско царство, 18. век, 19. век

Mehmed Akif Ersoy bio je pjesnik, mislilac, učitelj, hafiz, vaiz-vjerski pripovjedač, prevodilac, veterinar, sportista i narodni poslanik. Bio je pravedan, merhametli, iskren i ustrajan u svojoj ideji. Volio je svoj narod i svoju vjeru i borio se za njih. Ko proučava život ovog velikana oduševit će ga njegova snaga karaktera i čvrsta vjera. Njegove riječi su iskrene poruke za uspjeh svim generacijama.

Kada je upitan: ”Zašto himnu nezavisnosti (tursku nacionalnu himnu) niste svrstali među vaše stihove u vašoj knjizi Safahat?” Odgovorio je: ”Ja sam himnu nezavisnosti poklonio mom narodu.”

 

                                                                                                          DOBRODOŠLICA

                                                                                   Smatrajući ovaj lični blog nekom vrstom svog virtuelnog doma, svojim prijateljima i posjetiocima-musafirima u smislu dobrodošlice ili hošgeldije, kako bi rekli naši stari, naveo bih sljedeći natpis uklesan u kamenoj ploči, koji se i dan-danas čuva na jednoj kuli u Gusinju[1]:

 

 

”O Gospodaru moj, srećom počasti ovo mjesto

Onaj koji dođe, neka sa srećom dođe

Onaj koji ode, neka sa mirom ode…”[2]

 

 

 

---

[1] Sa staroturskog (osmanskog) jezika preveo mr Sead Ibrić. (Objavljeno u knjizi: Halil R. Markišić, Kulturne znamenitosti Gusinja, Izdavač: ”Priroda i baština”, Rožaje, 2005., str. 184.)

[2] Original teksta glasi:

”Yâ Rabbi saʻâdetle muşerref kıl bu mekânı

Gelen gelsin saʻâdetle

Giden gitsin selâmetle…”